ИЗБОР ЗА НАЈТОЛЕРАНТНИЈЕГ УЧЕНИКА У ОДЕЉЕЊУ

 

ЈАНУАР 2017.

У школи ''Радоје Домановић'', за ученике старијих разреда направљен је избор најтолерантнијег ученика у одељењу. У избору су учествовали сви ученици.

Најтолерантније ученике бирали су и предлагали њихови другови из одељења, а на основу тога колико је присутна сарадљивост, толерантност, комуникација  са свим друговима и спремност за пружање помоћи као и промишљеност.

На основу анализе анкета, резутати су следећи:

 

НАЈТОЛЕРАНТНИЈИ УЧЕНИЦИ У ПРВОМ ПОЛУГОДИШТУ ШКОЛСКЕ 2016/2017. ГОДИНЕ

У

ОШ ''РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ''

 

Одељење

5. разред

6. разред

7. разред

8. разред

1

Милена Петровић-4
Вељко Симић -4
Арсен Милосављевић-4

Александра

Благојевић-10

Александар Стојковски-4

Даница Ђорђевић-9

2

Станојевић Сара -4
Лука Николић-4

Урош Петровић-4
Петра Илић-4

Дамњановић

Тара-6

Теодора Ивановић-5

3

Андреј

Јововић-9

Вељко

Васић-3

Тијана Предић-8
Лазар Дуњић-8

Анђела

Митић-5

4

Сташа

Јовановић-7

Петра

Цветковић-4
Страхиња Стојановић-4

Богдан

Стевановић-13

Ранко

Марковић-7

 

Сви ученици су јавно похваљени, а на крају школске године биће и награђени.

 

 

 

ДАН ЗАШТИТЕ ОД ТРГОВИНЕ ДЕЦОМ И ЉУДИМА

18. ОКТОБАР 2016

Као свој допринос у обележавању овог значајног датума школа ''Радоје Домановић'' у Нишу организовала је трибину за ученике од 3. до 8. разреда на којој су ученици обавештени о најчешћим облицима трговине људима, као и најефикаснијим начинима заштите и помоћи угроженима.
Посебно смо поносни на израду летка, који смо поделити и ученицима и суграђанима с' циљем да повећамо сензибилитет за препознавање ове појаве и умеће ка адекватном реаговању.


П О Д А Ц И

Већину жртава трговине људима у Србији чине жене и девојчице 87,5% према подацима АСТРЕ, које су изложене сексуалној експлоатацији, мада се бележи и пораст експлоатисаних особа мушког пола. Одрасли мушкарци најчешће су жртве радне експлоатације и то најчешће на градилиштима у иностранству. Због културолошких разлога, ово се често не препознаје као експлоатација.
Од 2004. године уочен је значајан пораст броја деце која се налазе у ланцу трговине људима. У 2002-2003. години међу идентификованим жртвама било је 10% малолетника, током 2004-2005. њихов број је нарастао на 46,5% (подаци АСТРЕ). Просечан проценат током година праћења од 2002. до 2013. је 36%. Упркос томе у Србији не постоји посебан специјализован програм поступања са децом која су била жртве трговине људима.
Неоспорно је да је Србија  постала у великој мери  и земља порекла жртава трговине људима. Лоша економска ситуација, исказана кроз пораст незапослености и сиромаштва, и измењени односи који су довели до маргинализације жена, општи пораст насиља и нарочито насиља у породици, постали зу значајни део миграције пре свега женског становништва. Прихватају се разнолики послови у иностранству често уз посредовање рођака ,пријатеља и познаника, уз одазивање на разноврсне конкурсе, а често и уз употребу модерне технологије.

 


         Ш Т А  Ј Е   Т Р Г О В И Н А  Љ У Д И М А?

Трговина људима  је врста савременог ропства и проблем светских размера који погађа цели свет, како земље које су у фази транзиције, тако и  економски високоразвијене државе. Од трговине људима појединци профитирају кроз контролу и експлоатацију других. Процене показују фрапантан податак да трговци људима годишње зараде и до 70 милијарди долара. Заједнички фактори у свим ситуацијама  савременог ропства су елементи силе, преваре и принуде.
Трговци људима  маме и хватају особе у замку  присилног рада и проституције користећи различите методе, од бруталних као што је киднаповање и коришћење физичког и психолошког насиља, па до суптилних метода као што су уцена или чак завођење жртве.
Према  анализама идентификованих случајева трговине људима потенцијални трговци људима могу бити: партнери, чланови породица, макрои, власници јавних кућа, посредници у налажењу послова, банде и криминалне мреже. У свету постоји шокантно много документованих случајева  да су родитељи дали своје дете, како би вратили свој дуг или га продали за новац. Подједнако има случајева када су родитељи били свесни да ће дете завршити у ланцу трговине људима , а да су ипак пуштали дете ван куће без надзора.
Постоје два примарна фактора која подстичу трговце људима да се баве овом криминалном делатношћу: високи профит и низак ризик. Ова комбинација подстиче експлозивно ширење трговине људима, чинећи је једном од најбржих  криминалних индустрија у свету.
Трговина  људима је сложен проблем који се тешко препознаје и открива. На основу праксе издвојени су неки од карактеристичних сигнала који указују на трговину људима:
1. Тешки услови живота и рада
Жртве трговине људима живе и „раде“ у специфичним околностима које су им наметнуте а већина, по правилу нема слободу кретања и увек има пратњу.
2. Чудно понашање
Особе које су жртве трговине људима могу имати чудно понашање које често подразумева застрашеност, анксиозност, депресију, покорност, нервозу и параноичност.
3. Лоше физичко и ментално здравље
Трговина људима оставља трагове како на телу, тако и на психу  жртве. Здравствена нега је најчешће изостављена. Неки знаци су приметни на први поглед: лоша лична хигијена,  дехидрираност или неухрањеност, знаци физичког или сексуалног злостављања.

 


Н ЕК Е   О Д   Н А Ј Ч Е Ш Ћ И Х   П Р Е Д Р А С У Д А   В Е З А Н И Х  З А 
   Т Р Г О В И Н У   Љ У Д И М А

 

  • Жртва ће одмах затражити помоћ и сама се идентификовати као жртва

Жртве трговине људима често не траже одмах помоћ из различитих разлога као што су неповерење, самооптуживање или због упутстава трговаца како да се понашају када разговарају са полицијом или службеним лицима.

  •  Ако жртва трговине људима пристане на почетне услове или је била упозната какав ће посао обављати, онда то није трговина људима јер то није било против њене воље.
  • Жртве трговие људима су углавном странци; она се не дешава сада и овде, већ негде далеко, неким другим људима које не познајемо
  • Трговина људима је исто што и кријумчарење људима
  •  Трговина људима подразумева неку врсту путовања, превоза или кретања кроз земљу или прелазак државних граница
  •  Жртве трговине људима увек долазе из ситуација сиромаштва или малих сеоских средина
  • Трговина људима се јавља само у оквиру криминалних група које врше илегалне послове

 

Тим за заштиту деце од злостављања и занемаривања
Кординатор тима: Љиљана Радовановић Тошић, психолог