МИСИЈА ШКОЛЕ

Ми смо школа која непрекидно подстиче лични раст и развој, како ученика тако и наставника. Негујемо поверење и разумевање, добре међуљудске односе и бавимо се васпитањем кроз систем правих вредности. Негујемо мултикултуралност и толеранцију. Руководимо се принципима добре васпитно-образовне праксе. Пратимо иновације у систему школства и подстичемо жељу за едукацијом, повећањем информисаности и опште културе ученика, настављајући вишедеценијску традицију наше школе.

Не постоје добра и лоша, већ само различита деца. А са различитом децом, морамо се бавити на много различитих и адекватних начина. Васпитање је важније од образовања. Не васпитавамо децу да буду писци, судије, војници, него добри људи.

 

 

ВИЗИЈА ШКОЛЕ

Модерно опремљена школа, центар локалне заједнице, са стручним кадром мотивисаним за развој и усавршавање, са ученицима којима је омогућено да расту и развијају се у складу са својим способностима, развију своју креативност, поштују своју, као и националну припадност других.

 

 

Историјат

Крајем XIX века, настава се у Нишу још увек одвијала по приватним кућама, а мушка и женска деца похађала су ту, на такав начин организовану школу, одвојено.
Наша прича почиње првих година XX века, у југозападном делу Ниша, на месту некадашњег Арнаут пазара; у делу Ниша који данас чинe Правни и Економски факултет, Регрутни центар, Машинска индустрија, стари Вулкан, Индустрија коже, црни пут, на коме се родио песник Душан Радовић, и школа стара 120 година.
У предвечерје мајског преврата, у Вардарској улици, коју су чиниле приземне радничке куће са малим двориштима, на Тргу кнеза Михаила, a некадашњем Арнаут пазару, свештеник Велисав Милојевић, поп- Веља, уступио је своју новоподигнуту кућу за школу. Тако је 1903. године почела са радом „Основна школа на Тргу кнеза Mихаила“, познатија као поп-Вељина школа.
Од те године мушка и женска деца ишла су у исту школу, али су одвајана по учионицама и са њима се посебно радило.
Септембра 1932. године цео Ниш присуствовао је великој свечаности поводом отварања нове школске зграде саграђене на простору између Соколског дома и Улице генерала Милојка Лешјанина, средствима општине и уз матријалну помоћ краља Александра. Ђаци поп- Вељине школе сада похађају Државну народну школу „Краљ Александар I“. Зграда је имала осам пространих учионица, канцеларију и собу за помоћне раднике. Настава је почела са 19 одељења и 785 уписаних ученика. Школа је имала књижницу са око 200 књига. Oд 1934/35. године при школи постоји одељење забавишта, а од 1936/37. године и помоћно одељење за ментално неразвијену децу.
Школски живот текао је у новој згради. IV разред 1938. године изучавао је следеће предмете: Наука о вери са моралним поукама, Народни (српскохрватскословеначки) језик, Народна повест са најзначајнијим догађајима из опште повести, Земљопис, Рачун, Хигијена, Ручни рад мушки и женски са нарочитом применом народних мотива, Лепо писање, Телесне вежбе по соколском систему итд.
Ђаци су носили обавезне капе са назнаком одељења а учитеља су поздрављали речима „Љубим руке...“. Учитељ је, пак носио прут, а они који су кажњени морали су да испруже руку и отворе длан. Укор се добијао и ако би неко донео лопту у школу...
За време окупације школа је радила са прекидима јер зграда служила као касарнa. После поплаве у Нишу 1948. год.у школске просторије биле су смештене породице натрадале од поплаве.
Јануара 1952. „Трећа осмољетка“ добила је ново име и ушла је у ново доба Осмогодишња школа „Маршал Тито“ била је „самоуправна, социјалистичка и друштвена васпитно-образовна институција... која свој рад заснива на начелима нашег самоуправног друштва“.
Грађани су школу звали и „школа код Соколане“. У следећим годинама посебно се обележава и слави 25. мај. У школи се придавала велика пажња неговању револуционарних традиција. Формирана је и спомен соба друга Тита. Настају нове, другачије организације у оквиру школе: Пионирски савет, Омладинска организација, Ђачка задруга, Извидничка и планинарска организација...
Тако се завршио период од 41 године, колико је школа носила име Маршала Тита.
1993. година била је година међаш. Прошло је 90 год од оснивања школе на Тргу кнеза Михаила и 70 год од изградње школе „Краљ Александар I”. Од те године школа носи име српског писца Радоја Домановића. Данас је она успешан спој историје и традиције, и савременог и модерног.



Школа данас

ОШ “Радоје Домановић“ једна је од најстаријих централних градских школа. У њу иду деца са територије строгог центра града, али и деца из великог ромског насеља. Њима се поклања посебна пажња (кроз различите пројекте и путем појачаног индивидуалног рада).

По традицији, нашу школу похађају и по три генерације ђака из исте породице  што свакако говори у прилог томе да школа негује поштовање различитости, међусобно уважавање и толеранцију у жељи да подстакне лични развој сваког ученика и личну одговорност свих учесника васпитно-образовног процеса.

Поводом стогодишњице школе Скупштина града је уложила огроман напор и средства за реновирање наше школе. Услови рада су толико побољшани да се неки делови школе не могу препознати.

Нашу школу карактерише високообразован и веома мотивисан стручни кадар. У нижој настави ради 20 наставника разредне наставе, а у вишим разредима 41 предметни наставник.
Међу првима узи
мамо активно учешће у реформи школства Министарства просвете Републике Србије од 2000. године активним учешћем у многобројним едукацијама, домаћим и међународним пројектима.

 

Пратећи жеље родитеља и ученика, школа организује стручни васпитно-образовни рад у две предшколске групе и целодневном боравку деце од првог до другог разреда. И у овој школској години целодневна настава се одвија само у прва два разреда. Целокупни рад школа организује у две смене у оквиру петодневне наставне недеље. Једну смену чине ученици парних разреда, а другу смену чине непарна одељења од  I - VIII разреда. Почетак преподневне смене је у 8:00 часова, а поподневне смене у 14:00 часова. Смене се наизменично мењају на недељу дана.