ПРВИ ДАН У ШКОЛИ

 

 

01. СЕПТЕМБАР 2015.

Помешана осећања страха, среће и неизвесности муче ових дана све будуће прваке, али још више и поједине родитеље који се брину како ће се њихов мезимац снаћи у новом окружењу када за који дан први пут седне у школску клупу.
"Видећеш, ти кад кренеш у школу, нећеш се ти мени више само играти!", најгора је претња коју родитељи могу да упуте свом детету. Овакве изјаве, упозоравају стручњаци, буде у детету негативно расположење према школи и пре него што крочи у учионицу.
– Полазак детета у први разред радостан је догађај за сваку породицу и то не би требало да се заборави.
Греше мајке и очеви који сматрају да им је довољно месец или два да припреме дете за школске обавезе. Према мишљењу стручњака, пре поласка у први разред малишани би требало да имају устаљене и развијене хигијенске и радне навике: прање руку, самостални одлазак у тоалет, облачење, везивање пертли… Родитељима је најлакше да их кроз игру науче томе.
Најмлађи би, препоручују педагози, требало да имају своју собу или било какав радни кутак у којем би свакодневно проводили одређено време, било да решавају задатке или се играју. Неопходно је развијати самосталност код најмладјих.

 


– Припрема за школу траје годинама и не мора да укључује учење слова и бројева. Али, ако је дете заинтересовано за то пре поласка у школу, његову радозналост не би требало спутавати. Насупрот томе, старији не би смели присиљавати децу да по сваку цену науче да читају и пишу.

Како ће се дете прилагодити на образовну установу зависи и од дочека. У ОШ „Радоје Домановић” у Нишу први присни контакт с будућим ђацима успоставља на приредбом добродошлице ђацима првацима, коју припремају наши ученици са учитељима и наставницима. На тај начин разбија се слика о школи као строгој установи са хладним и неприступачним наставницима. Најмлађи ђаци би од првог дана требало да осете да су најважнији и да им се време у школи учини што пријатнијим и лепшим. Родитељи могу деци да препричавају своје успомене из школе,
анегдоте, да причају о својим друговима и успесима...
Родитељи који нису задовољни успехом своје деце често их
пореде с другима што делује погубно по психу најмладјих.
За малишане је најважније самопоуздање, али и поверење у учитељицу
за коју се емотивно везују, јер она представља замену за родитељску фигуру.
– Одрасли не би требало да пред дететом говоре лоше о уцитељици/учитељу и требало би да смање своја очекивања. Постоје и агресивни родитељи који, на пример, поправљају ђачке цртеже као да се такмиче са децом, идентификују се са њима и њихове неуспехе доживљавају као сопствене што је велика грешка.


Према томе, драги  родитељи, будите уз своје дете,
било да оно полази у први разред основне или средње школе.
саслушајте га, помозите му да разуме правила у новој средини
и наравно, усмерите га ка правилним техникама учења.
На тај начин ће се дете осећати сигурно,
лакше ће савладавати градиво,
а ви ћете бити задовољни родитељи!